Надам се да има неког
ко ће се побринути за мене
кад умрем, хоћу ли отићи?
Надам се да има неког
ко ће ослободити моје срце.
Лепо је држати га кад сам уморан.
На хоризонту је дух,
кад одем у кревет.
Како могу да заспим ноћу?
Како да одморим главу?
О, плашим се средине
између светлости и нигде.
Не желим да будем тај
који је остављен тамо, остављен тамо.
На хоризонту је човек,
волео бих да одем у кревет.
Ако му вечерас паднем пред ноге,
хоће ли ми дозволити да одморим главу?
Па, ево, надам да се нећу удавити
или паралисати на светлу.
И с божјом помоћи, не желим да идем
до места где фоке нестају.
Надам се да има неког
ко ће се побринути за мене
кад умрем, хоћу ли отићи?
Надам се да има неког
ко ће ослободити моје срце.
Лепо је држати га кад сам уморан.
(превео Гаврило Дошен)