U uglu pored mog prozora
Visi usamljena fotografija
Ne postoji razlog
Da nikada ne primetim
Sećanje koje može da me zadrži
Postoji rana koja uvek krvari
Postoji put kojim uvek hodam
I znam da se nikada nećeš vratiti na ovo mesto
Prolazili su dani a da nisam pričao
Postoji uteha u tišini
Tako naviknut da gubim svu ambiciju
Mučim se da održim ono što je ostalo
Postoji rana koja uvek krvari
Postoji put kojim uvek hodam
I znam da se nikada nećeš vratiti na ovo mesto
Jednom kad se poništi, postoji samo dim
Koji mi gori u očima do slepila
Da prikrije ono što se zaista desilo
I prisili tamu k meni
Postoji rana koja uvek krvari
Postoji put kojim uvek hodam
I znam da se nikada nećeš vratiti na ovo mesto