Home [Serbian translation]

Ja sam feniks u vodi,

Riba koja uči da leti,

I oduvek sam bila (dobra) ćerka,

Ali perje je namenjeno za nebo.

Pa tako želim, želim ubuduće,

Dok čekam ushićenost da stigne,

Radije bih da izazivam haos

Nego što bih da živim na oštrici ovog noža

Sa svakom malom nesrećom

Pustila bih da me vode odnesu

Na neko realnije mesto

Jer kažu:

Dom je tamo gde ti je srce u kamenu

Gde ideš kada se osećaš usamljeno

Gde ideš da bi odmorio svoje kosti.

Nije to samo mesto gde ležiš

Niti mesto gde namestiš krevet,

Dok smo zajedno,

Je li važno kuda idemo?

Kući... Kući... Kući... Kući

Kada budem spremna da budem odvažnija,

I kada moje rane zaleči vreme,

Olakšanje će biti na mom ramenu,

Ostaviću za sobom svoju budućnost.

Uvek ćeš biti u mojim mislima,

Ali eno svetlosti među senkama

Nikad neću znati ako ne pokušam

Sa svakom malom nesrećom

Pustila bih da me vode odnesu

Na neko realnije mesto

Jer kažu:

Dom je tamo gde ti je srce u kamenu

Gde ideš kada se osećaš usamljeno

Gde ideš da bi odmorio svoje kosti.

Nije to samo mesto gde ležiš

Niti mesto gde namestiš krevet,

Dok smo zajedno,

Je li važno kuda idemo?

Kući... Kući... Kući... Kući

Jer kažu:

Dom je tamo gde ti je srce u kamenu

Gde ideš kada se osećaš usamljeno

Gde ideš da bi odmorio svoje kosti.

Nije to samo mesto gde ležiš

Niti mesto gde namestiš krevet,

Dok smo zajedno,

Je li važno kuda idemo?

Kući... Kući... Kući... Kući