Naučila si živit, tico lijepa
od svakoga ne primit ruku pomirenja
i počinješ razumit' prvi puta
da jedno smo vani, a drugo smo iznutra
Hodaj! Nebo strpljive voli
Hodaj! Možda se ipak sve u dobro pretvori
i tko će to izvagat svaki puta
koje riči vratit', a koje ćeš progucat
I straj te izgovorit nakon svega
da godinama živiš s nekim koga ne znaš
Hodaj! Nebo strpljive voli
Hodaj! Možda se ipak sve u dobro pretvori
Zašto nosiš oblak iza lipog lica
viruj, bit će sve u redu,
i za svako slovo ti ne traži krivca
u sebi il' u meni
u svemu
jer slomit' će nas to
Hodaj! Nebo strpljive voli
Hodaj! Možda se ipak sve u dobro pretvori