Danas ovdje, sutra tamo,
jedva da sam tu, moram poći,
nisam se nikada oko toga odlučivao.
Ja sam sam tako izabrao,
nikada godine brojao,
nikada se za jučer i sutra pitao.
Ponekad teško sanjam
i onda razmišljam,
trebalo je da ostanem,
ali trebalo je uraditi drugačije.
Tako prolazi godina za godinom,
i postaje mi napokon jasno,
da ništa ne ostaje, da ništa ne ostaje
kao što je bilo.
Da neću nikome nedostajati,
da će me nakon nekoliko dana zaboraviti,
ako uskoro negdje drugo budem bio,
ne ometa me i ne opterećuje.
Možda ostane moje lice
ipak ovom ili onom u sjećanju.
Ponekad teško sanjam
i onda razmišljam,
trebalo je da ostanem,
ali trebalo je uraditi drugačije.
Tako prolazi godina za godinom,
i postaje mi napokon jasno,
da ništa ne ostaje, da ništa ne ostaje
kao što je bilo.
Pitao me neko, zašto sam takav,
ostao sam nijem,
jer odgovor na to teško mi pada.
Jer sve što je novo, postati će staro,
i sve što je do jučer vrijedilo,
već danas ili sutra više neće vrijediti.
Ponekad teško sanjam
i onda razmišljam,
trebalo je da ostanem,
ali trebalo je uraditi drugačije.
Tako prolazi godina za godinom,
i postaje mi napokon jasno,
da ništa ne ostaje, da ništa ne ostaje
kao što je bilo.