Herr Mannelig [Serbian translation]

Jednog ranog jutra, dok sunčeve zrake zemlja još nije pila,

(Prva pesma ptica u snu je zarobljena bila)

Časnog plemića zaprosi planinska vila

(U ustima je lažni jezik obmane krila)

Ser Manelig, Ser Manelig,

Oženi me, hoćeš li?

Rado ću ti darovati sve,

Možeš mi odgovoriti

Samo sa da ili ne

Daću ti dvanaest konja

Što jure među ružama

Nikad nije bilo sedla na njima

Nit’ su ikad imali uzde u ustima

Daću ti dvanaest mlinova

Što stoje između Tila i Terna,

Daću ti kamenje od zlata najcrvenijeg

I srebrom optočene kočije

Daću ti pozlaćeni mač

Sa oštricom od petnaest prstenova

Bez prolivene krvi i znoja,

Svaka će pobeda biti tvoja

Daću ti novu košulju,

Poželećeš da je zauvek nosiš

U njoj nikad igle nije bilo

A protkana je belom svilom

Uzeo bih rado darove tvoje,

Da si žena koja veruje u Hrista

Al’ ti si najgora planinska vila,

Od vodenog duha i đavola nečista

Planiska vila pobeže tad

I strašnim krikom iskaza jad:

Da mi je plemić dao ruku

Rešila bih svoju muku!

Ser Manelig, Ser Manelig,

Oženi me, hoćeš li?

Rado ću ti darovati sve,

Možeš mi odgovoriti

Samo sa da ili ne