jedna tiha noc, umorni koraci
kao da nema nikakvih novosti, mokri trotoari
zar niko ne vidi? zar niko ne cuje?
zar niko ne stane ispred tvog srca?
zar svako ide? zar svako ide?
reci mi, mali covece, zar se sve zavrsava?
zar nije prerano? nije li prerano?
reci mi, mali covece, zar svako ide?
u tvojim rukama izgubljene mape neba
u tvom srcu blaga, a na njemu kljuc
niko ne cuje, niko ne zna
a ti se i dalje smrzavas
zar svako ide? zar svako ide?
reci mi, mali covece, zar se sve zavrsava?
zar nije prerano? nije li prerano?
reci mi, mali covece, zar svako ide?
jesi li jos uvek sama?
samo slobodna
ok, a nesrecna?
samo naviknuta
ok, a zaljubljena?
samo nepotpuna
a ti?
da li jos uvek cekas?
cekanje je sada podjednako besmisleno kao pevati najlepsu pesmu na svetu nekome ko nista ne cuje
a nada?
nada je sada podjednako teska i nemoguca kao objasniti dugu nekome ko nista ne vidi
zar svako ide? zar svako ide?
reci mi, mali covece, zar se sve zavrsava?
zar nije prerano? nije li prerano?
reci mi, mali covece, zar svako ide?
hoce li prestati da pada kisa? hoce li prestati?
reci mi, mali covece, reci mi, mali covece
zar svako ide? zar svako ide?
reci mi, mali covece, reci mi, mali covece
zar nije prerano? nije li prerano?
reci mi, mali covece, reci mi, mali covece
hoce li prestati da pada kisa? hoce li prestati?
reci mi, mali covece, reci mi, mali covece