Јеси некад чула звук разочарања?
Уплиће ти се у главу као зимска ружа,
долази сав раздраган и сјајан,
а воли да остави ожиљак пре него што оде.
И ево га, оно кад осећаш да тонеш...
(не могу то да задржим за себе)
Нико ме не повређује као ти.
Забијаш се у мене као отровна стрела.
Увлачиш ми се у снове
и растураш их у парампарчад.
И ево га, оно кад осећаш да тонеш...
Јеси некад чула звук разочарања?
Удара у глави као чекић,
долази сав нежан и насмејан,
а воли да остави ожиљак.
И ево га, поново,
оно кад осећаш да тонеш...
(превео Гаврило Дошен)