Била је то зима пуста, пијана...
Слудила ме једна лепа Смиљана...
Госпојица Есекерка, једина у мајке ћерка...
Треперава као бреза...
Лагала ме, препреденка, да је лоза самог Тренка...
Хајдучица и принцеза...
Било је то време око благдана...
Бела шлинга од пахуља саткана...
И прапорац на тој шлинги...
За зорницу "чинги-линги"! А за фруштук срк чобанца...
Од Чепина до Ердута, без шешира и капута...
Соницама са два вранца...
Хеј, лега, сретнеш ли је кад?
Осмехне л' се, ил надури? Застане ли ил пожури?
Или мине... Ко да ниси ту? То би најпре личило на њу...
Хеј, лега, ко би знао тад...
Да ми могу доћи главе оне очи боје Драве...
И дан-данас палим свећу за нас...
Пар гемишта и думине... Све док чежња не умине...
Е, мој лега... Нема оног снега...
Само су нам зиме остале...
_______
Била је то зима чиста, божија...
Свака нова била је све лошија...
Госпојица Есекерка, умиљата моја зверка...
Плела ме у златну кику...
Још се кријем у тој коси док ме задња треска носи...
Полагацко низ "штросику"...
Хеј, лега, сретнеш ли је кад?
Осмехне л' се, ил надури? Застане ли ил пожури?
Или мине... Ко да ниси ту? То би најпре личило на њу...
Хеј, лега, ко би знао тад...
Да ћу бити у свом веку још и странац у Осеку...
Око Даља тамна ноћ се ваља...
Срп месеца звезде жање изнад Дарде и Барање...
Знаш, лега... Мало ми је доста свега...
Једино ми никад доста ње...
_______