Heima [Serbian translation]

Један викинг једне пролећне

вечери пази на овце.

Свежу памучну траву

сече он косом.

Балдур је сељак

који рукује косом.

Време мира, прелепа ноћ

а породица му спава.

Млаким млеком он храни

јагње кући храњено.

Балдур је сељак

који пуначко јагње храни.

Удовољава уједнако и људима и боговима,

благословљен срећом.

Има жену која мирно

му пази синове.

Балдур је сељак,

отац ових синова.

Његова је ова земља паганска,

брда, поља и потоци.

Балдур је сељак који

скупља бале сена.

Балдур је сељак

Који скупља бале сена.

Захваљује боговима за године дуге благостања

Земља му је плодна још од планина до загорја.

Његов дуги мач већ дуже време виси

Уздуж његовој страни јер нема разлога да га вади.

Мења се ваздух и убрзо би ветрови судбине

могли да продувају преко поља хладних и бледих.

Поред бунара Урдиног Скулд сад везује чвор судбине

над несвесним човеком, а човек се тај зове Балдур.