Od, kada me je moja draga ostavila,
našao sam novo mesto za stanovanje.
To je odmah na kraju "Usamljene Ulice",
u hotelu "Slomjenog srca"
Gde, ću biti,
biću usamljen, draga.
Ja sam tako usamljen,
Biću toliko usamljen da bih mogao umreti.
Iako je uvek krcat,
još uvek možeš pronaći neku sobu,
za ljude slomljenog srca,
da se isplaču u mraku.
I biću tamo, gde su usamljeni, draga.
Oni su tako usamljeni,
oni su toliko usamljeni da mogu umreti.
Sobar bez prestanka plače kao kiša,
a recepcioner je obučen u crno.
Oni su toliko vremena u Usamljenoj Ulici,
oni se nikada, nikada neće vratiti,
i oni će toliko biti usamljeni, draga,
oni su toliko usamljeni,
oni su toliko usamljeni da mogu umreti.
I sada, ako te tvoj dragi ostavi,
moraš ispričati priču.
Samo prošetaj niz "Usamljenu Ulicu"
do hotela "Slomljlenog Srca".
I ti ćeš biti, ti ćeš biti toliko sama, draga.
Ti ćeš biti toliko usamljena,
Ti ćeš biti toliko usamljena, da bi mogla umreti.
Iako je uvek krcat,
još uvek možeš pronaći neku sobu,
za ljude slomljenog srca,
da se isplaču u mraku.
I biću tamo, gde su usamljeni, draga.
Oni su tako usamljeni,
oni su toliko usamljeni da mogu umreti.