Ovde sam ja rodjen i trčao niz ulice ,
Poznajem svako lice, svaku kuću i prodavnice.
Moram to da napustim, znam svakog goluba po imenu.
Palac nagore, čekam na jednu zgodnu, u brzom autu, ženu.
Sunce blješti, sve proleće pored mene,
I svet iza mene se polako smanjuje.
Ali svet preda mnom je stvoren za mene !
Znam da ona čeka i ja ću je povesti sa sobom.
Dan je na mojoj strani i vetar mi u ledja duva ,
Ženski hor pored puta, koji samo za mene peva !
Naslanjam se nazad i zurim u duboko plavo,
Zatvaram oči i idem samo pravo.
I na kraju ulice stoji jedna kuća pored jezera,
Narandžasto lišće na putu leži .
Imam dvadesetoro dece, moja žena je lepa,
Svi dolaze kod mene, ja ne trebam nikuda ići.
Tražim novu zemlju sa nepoznatim ulicama,
Nepoznatim licima, niko ne zna moje ime !
Sve dobijeno u igri sa obeleženim kartama,
Sve izgubljeno, Bog je tako namestio.
Kopam blago iz snega i peska,
I žene mi uzimaju razum !
Ali jednom će se okrenuti sreća
I vratiću se sa oba džepa punih zlata.
Pozvaću starce i rodjake,
I svi će početi od sreće plakati.
Mi roštiljamo, mame kuvaju, i mi pijemo žestinu
I slavimo čitavu nedelju svaki dan.
I mesec sija i osvetljuje moju kuću na jezeru,
Narandžasto lišće na putu leži.
Imam dvadesetoro dece, moja žena je lepa,
Svi dolaze kod mene, ja ne trebam nikuda ići.
Ovde sam ja rodjen , ovde ću biti sahranjen,
Nagluv sam, imam sedu bradu i sedim u bašti.
Mojih sto unučića igraju kriket na travi.
Kada na to pomislim, jedva mogu da dočekam....