Dok me ne zaboraviš
Pokušaću
da ti niko ne osuši
usta
iznutra i spolja
Da bilo ko skine moje
ime
bilo kog dana
Dok me ne zabraviš tako da
ne postoji sutra i posle
ne... ne...
Dok me ne zaboraviš pokušaću
da niko skine moja
usta
Kao tvoj osmeh
i kotrljaću se kao suza
u rominjanju
Dok me ne zaboraviš toliko da
ne postoji sutra i posle
Dok me zaboraviš
voleću te toliko toliko
kao vatru između tvojih ruku
Dok me ne zaboraviš
Dok me ne zaboraviš...
Pokidaću se na hiljadu delova
nastavljajući moju veliku predstavu
Dok me ne zaboraviš... Dok me ne zaboraviš
I izvešću tvoje snove na
jastuku
postepeno popuniti tišinu
tvojim rečnikom
I kada padnem iznutra
imajući te kraj sebe
Dok me ne zaboraviš tako
da ne postoji sutra i posle
Dok me ne zaboraviš
voleću te toliko toliko
kao vatru između tvojih ruku
Dok me ne zaboraviš
Dok me ne zaboraviš...
Pokidaću se na hiljadu delova
nastavljajući moju veliku predstavu
Dok me ne zaboraviš
Dok me ne zaboraviš
Nastaviću da kopiram
tvoje telo na zidu
i visiću na tvojim grudima
noću i u svitanje
Dok me ne zaboraviš
Voleću te toliko toliko
Kao vatru između tvojih ruku
Dok me ne zaboraviš
Dok me ne zaboraviš...
Pokidaću se na hiljadu delova
nastavljajući moju veliku predstavu
Dok me ne zaboraviš
Dok me ne zaboraviš...