Nakon duga vakta slažući selame,
U Basri se sretoše dvoje sufijane.
I čim ga ugleda za ćepenikom jednim,
Ona otkri lice pred mladićem čednim.
Bljesnu memla čehra, oči joj uvehle,
Pod jašmakom crnim, ispod čipke bijele.
Hassan pognu glavu uzdahnuvši blago,
Te otrpimi Selam Musafira dragog.
"Šta činiš. Rabija, ako Boga znadeš?"
Upita je ašik uzdrhtale brade.
"Kad bi Basrom divnom šetali Hassani,
kakvi bili bi, Manjarabi, insani!
Kad bi takva bića prohodala džadom,
Nikada se ne bi pokrila hidžabom."