U drvima
Kraj livadskih polja
I još dalje od mog doma
urlajući iza mene
ja čujem pse
Čopor juri da me samog nađe.
Staza bolesti
vodi ka meni
ako sam uklet
onda ćeš videti
Tragajući za tamom
i prazninom
krijem se od sunca
nikada neću počivati
nikada neću biti spokojan
Sav moj značaj je nestao zato ja bežim
Staza bolesti
vodi ka meni
ako sam uklet
onda ćeš videti
Evo pade još jedan
Parne ruke ispustiše sečivo
Luda kajanja ka padu
Instrumenti smrti su ispred mene
Izgubi sve da spasiš ono malo
Na tvoju odgovornost, to je opravdano
i odbaci sve svoje demone
dok smrt postaje dosetka
ti postaješ predmet podsmeha
gorko-umnog
priznanja zaglavljenog u tvojim ustima
I davno prošla groznica se vraća
Bespomoćan kao noć
i na svetlu slab
Zaviseći od molitve
koračam pustim stazama da bih
pronašao seme nade.
Oni su drveće
sa trulom celulozom unutar njih i nikada čitavom
Korenje usisava, kradući iz mog izvora.
Umorne grane posegaju za svetlom.
To su sve lažne pretenzije
šume Arleka
koja čeka iskupljenje čitavu večnost
dok sami umiru
bez ikoga na njihovoj strani
Da li im je oprošteno?
Nedvosmisleno određivanje
truje dušu
oslobođene unutrašnje zveri
uzimajući suverenu kontrolu.
I sada šuma gori
Rastavljajući životne useve,
beskorisne ocrnjene ostatke.
Vatra i dalje tinja.