Postoji pesma koja govori o svemu
Koja te greje kada duva hladan vetar
Koja ti dopušta i da plačeš i da se raduješ
Ona poseduje nešto što grabi
I vodi te iz noći u dan
I odjednom želiš da pevaš "Aleluja"
Ona pokazuje da pripadamo jedno drugom
Kao nežan uzvik radosti
Ona nas ujedinjuje u ovom gorko-slatkom
Životu koji moramo da prihvatimo
I sve što uzimamo i sve što dajemo
Da bismo mogli da se usudimo da uzviknemo "Aleluja"
To je pesma jednostavnosti
Malih stvari koje svi mi znamo
Ona govori lepima i ružnima
Kupa nas u svetlosti mesečine
Tako treperavoj, ali ipak čistoj
Slomljena, ali prelepa aleluja
I svi snovi koje smo sanjali
Lepota koju smo skoro zaboravili
Još uvek je tu, i mi više ne možemo lagati
Ti dozivaš i neko čuje tvoj glas
Čuješ tu reč koja ti pruža utehu
Gola i jednostavna aleluja