Čuo sam priče o tajnom akordu
Koji je David svirao da bi udovoljio Gospodu,
Ali tvoje uši muziku baš i ne štuju?
Ide ovako,
Četvrti, iza kojeg peti odmah vreba,
Dok mol pada, dur se uzdiže do neba
Zbunjeni kralj komponuje Aleluju
Aleluja, Aleluja
Aleluja, Aleluja
Tvoja vera bila je jaka al’ si ipak dokaz tražio
Kupala se na krovu kad si je spazio
Lepotom i mesečinom svet ti zaleluja.
Onda te je za kuhinjsku stolicu vezala
Razbila je tvoj presto i kosu ti odrezala
I s tvojih usana izmamila je: Aleluja
Aleluja, Aleluja
Aleluja, Aleluja
Dušo, bio sam ovde već
Znam ovu sobu kao svoj džep
Živeo sam usamljeno pre naših oluja,
Tvoja zastava na mermernom svodu
U mom umu živa je slika,
Ljubav nije marš pobednika
Ne, hladna je i mračna Aleluja
Aleluja, Aleluja
Aleluja, Aleluja
Pričala si mi nekad davno
Šta se dole dešava stvarno
Ali sad skrivaš reči kao noge guja.
Sećam se kad sam se u tebe doselio,
Sa sobom sam i svetu golubicu preselio
I svaki uzdah koji smo unosili bio je Aleluja
Aleluja, Aleluja
Aleluja, Aleluja
Možda iznad nas Bog i anđeli postoje
Ali sve što sam naučio od ljubavi to je
Kako da nadigram bržeg iz dvoboja
I to što čuješ nije plač u noći
Niti je poklonik koji tvrdi da su svetlost ugledale njegove oči
Ne, već je hladna i veoma mračna Aleluja
Aleluja, Aleluja
Aleluja, Aleluja