Књигу пише Мула-паша хај, хај, хај, хај,
Мула-паша из Видина
Па гу шаље у Неготин,
У Неготин, Хајдук-Вељку:
Чули мене Хајдук-Вељко хај, хај, хај, хај,
Да ми дадеш Неготина,
Неготина од Крајина.
Ако ли ми ти не даваш,
Попритегни логорете,
Логорете, топовете.
Ће ти иде силна војска,
Силна војска три пашета.
Први паша Гушанац-Али,
Други везир Берковачки,
Трећи везир Мула-паша.
А то Вељко абер нема.
А то Вељко абер нема, хај, хај, хај, хај!
Па се пење на чардаке,
На чардаке Баба Финка.
Ту му свира лаутари,
Дилбер-Стана диван стоји,
Диван стоји, чашу служи.
Пије Вељко абер нема!
Па говори Хајдук-Вељко, хај, хај, хај, хај:
И ја имам силну војску,
Силну војску, три нахије.
Прва нахија Шумадија,
Где удари не превари.
Друга нахија Угурјани,
Угурјани са шешани,
Куд ударе не грешаје.
Трећа нахија љута Крајина,
Љута Крајина баш Неготин,
Све хатлије, пусатлије.
Куд год прође поље шири,
А куд бије сокак прави.
Пије Вељко абер нема.
Главу дајем Крајину не дајем,
хај, хај, хај, хај!