Ти, што имаш куда, а ја немам.
Ти, отровно вино, али жена.
Моја је чаша препуна,
А руке гладне кад те нема.
Смех, рекла си није то афера.
Грех, кида ти душу са ревера.
Тако нежна, тако окрутна,
И лажно моја хабанера.
Продала би ме,
Само да би крала туђе додире, бољег ниси знала.
Трошила си лаж, све без изузетка,
Живела си без краја и почетка.