Ti, što imaš kuda, a ja nemam.
Ti, otrovno vino, ali žena.
Moja je čaša prepuna,
a ruke gladne kad te nema.
Smeh, rekla si nije to afera.
Greh, kida ti dušu sa revera.
Tako nežna, tako okrutna,
i lažno moja habanera.
Prodala bi me,
samo da bi krala tuđe dodire, boljeg nisi znala.
Trošila si laž, sve bez izuzetka,
živela si bez kraja i početka.