Грустный Дэнс [Grustnyy Dens] [Serbian translation]

[Строфа 1]:

Све особе мушког пола не скидају очи са подијума,

А ја тамо поносно плешем сама.

Играјући на граници фаула, поново си ме повредио,

Знам да сам сама крива.

Грче ми се душа и тело, баш сам се разболела од тебе,

И ево опет имам температуру.

Чују се тужне песме у овој дискотеци,

Почињем да те заборављам.

[Рефрен, Artik & Asti x Артјом Качер]:

Уз тужни плес пуштам нашу љубав.

Само ћу овде “отплесати” сву своју бол.

Као у паучини од велике мреже

Ти се распадаш у сећању.

Уз тужни плес ме тако лепо губиш,

Као да се цео наш град више неће сетити тебе.

Онај ко ми је био потребан је

Превише стран да би ми био близак.

[Строфа 2]:

Гори екран телефона, али ти ми ниси по кроју,

Данас ћу променити свој стил.

Опет ћеш ми послати да ти као недостајем, али ти си слободна,

Нећу се вратити, опрости ми.

Пред зору ми се поново прича, ја гасим свој гаџет,

Не очекуј пијане смс поруке као одговор.

Сада више нема сумње и срце ће ми поново сугерисати,

Овог пута је сигурно крај.

[Рефрен, Artik & Asti x Артјом Качер]:

Уз тужни плес пуштам нашу љубав.

Само ћу овде “отплесати” сву своју бол.

Као у паучини од велике мреже

Ти се распадаш у сећању.

Уз тужни плес ме тако лепо губиш,

Као да се цео наш град више неће сетити тебе.

Онај ко ми је био потребан је

Превише стран да би ми био близак.

[Строфа 3]:

Лети високо моја птичице, широко рашири своја крила.

Код тебе приватно је све ок, у мом свету је друга идила.

Нови људи, нова лица, још једна журка у потрази за осећањима.

Само слике, инстамодели, лепе лутке, али у души је празнина.

И међу илузијама ћу те поново пронаћи,

И ми ћемо поново бити блиски.

Завртећемо се у плесу, као да смо у слоу моушну, једно другом смо тако потребни.

Држим те чврсто, бојим се да те пустим, изгубим, и више немам снаге.

И да се будим када ти ниси поред је неподношљиво.

[Рефрен, Artik & Asti x Артјом Качер]:

Уз тужни плес пуштам нашу љубав.

Само ћу овде “отплесати” сву своју бол.

Као у паучини од велике мреже

Ти се распадаш у сећању.

Уз тужни плес ме тако лепо губиш,

Као да се цео наш град више неће сетити тебе.

Онај ко ми је био потребан је

Превише стран да би ми био близак.