Nije mi trebalo toliko vremena da te zaboravim,
mislim da je bilo 100.000 sati bez spavanja.
Konacno se zatvara ovo poglavlje i zavrsava se
da vise ne postoji nova sezona,
gotovo je.
Reci mi ljubavi, ti koja znas kako boli iznutra,
nisi zivela onaj trenutak
i patila kao ja.
Kazem ti zbogom,
nek ti ide lepo na putu,
nisi mozda razumela ni moj otkucaj,
ni moje srce.
I zbog toga ja ti pisem ovu pesmu.
I vristim, jer meni vise nije bitno nista.
I vristim da konacno izbacim iz sebe ovu ljubav.
I vristim, ja koji sam te toliko voleo,
koji sam te toliko cuvao, moja ljubavi.
Danas sam obuo moje cipele zaborava,
unistio sam cak i pidzamu od bola,
neka ostanu zauvek nasa imena
na stablu onog drveta koje nas videlo.
Kazem ti zbogom, nek ti ide lepo na putu.
I vristim, jer meni vise nije bitno nista.
I vristim da konacno izbacim iz sebe ovu ljubav.
I vristim, ja koji sam te toliko voleo,
koji sam te toliko cuvao, moja ljubavi.
Nije mi trebalo toliko vremena da te zaboravim,
mislim da je bilo 100.000 sati bez spavanja.