Grančice mirisne bagrema belog,
šire svoj zanosni dah,
a svud' se razleže pesma slavuja,
i nežno prati je zefirić blag.
Sećaš se nekada pod bagremom belim,
slušasmo slavuja poj,
večno sam tvoja, znaj, veruj mi, dragi,
čula sam, ljubljeni, tvoj šapat drag.
Al' mladost prođe već, a s njom i ljubav,
nastade života noć,
al' miris bagrema i poj slavuja,
nikad zaboravit' nećemo moć'.