Hvala ti živote, za sve što si mi dao:
Dao si mi dve jutarnje zvezde sjajne,
kad izađu, da jasno razlikujem svetlost i tamu,
na nebeskom svodu visokom,
i u mnoštvu tom, voljenog čoveka.
Hvala ti živote, za sve što si mi dao:
Dao si mi sluh da čujem širine tvoje sve,
da zapamtim noći i dane, zrikavce i kanarince,
udarce, turbine, tutnjavu oluja,
i taj nežni glas, mog dragog voljenog.
Hvala ti živote, za sve što si mi dao:
Dao si mi glasove i slova iz bukvara,
da rečima misli iskazujem;
majka, prijatelj, brat i da svetlošću obasijam
put do duše koju volim.
Hvala ti živote, za sve što si mi dao:
Dao si mi hod u noge moje umorne;
njima da prelazim gradove i obale,
pustinje i močvare, brda i doline,
do kuće tvoje, ulice tvoje, vrta tvog.
Hvala ti živote, za sve što si mi dao:
Dao si mi srce nemirno da kuca,
kad gleda plodove misli čovekovih,
da raspoznam kako su daleki dobro i zlo,
i da gledam, plavetnilo blago u očima tvojim.
Hvala ti živote, za sve što si mi dao:
Dao si mi smeh i suze si mi dao,
da ja tako razlikujem radost i tugu,
te dve stvari, koje pesmu moju čine,
i da pesma tvoja i moja pesma bude,
i da pesme sve, i moje pesme budu.
Hvala ti živote, za sve što si mi dao.