Господин Горных Дорог [Gospodin Gornyh Dorog] [Serbian translation]

Сумрак је пао као крст над долинама врхова снова;

Ти си травке везао у чворове, и уплео у њих праменове моје косе.

Бацао си на туђе снове то лудо виђење земље,

Где су дни светли од светлости звезда.

Господаром Горских Путева назваћу те;

Ко је рекао, да је снег хладан?

Прећићу прелаз и праг, раскрсницу,

Раскршће камених река.

Ја следим оне, који не знају за реч страх.

О нису ли са тобом сви нестали, изгубљени у горама,

Што су нашли мир, тамо где ветрови плешу под твојом руком

На ивици јасног јутра?

Господарем Горских путева назваћу те, облацима

Који круже као јато пред олујом.

Наша крв пада у песак, заборави је, и она

Ће порасти у чврсту лозу.

Ја сам хтела да останем са тобом,

Већ сам успела скупити храброст.

Мирише снегом, провидна бол-

Да ли је то даљина, висина, или смрт...

Само ће иње прекрити моје трагове,

Да их нико не бих нашао.

Ко сад чита под ледом твоје име,

Господара Горских Путева?