Горама, долинама ходам,
не видим никога.
Срце моје плаче
од жала великога.
Срце моје плаче
од жала великога.
Момче, момче
јеси ли ти сада у рају?
Хоћеш ли се вратити
у родни крај?
Хоћеш ли се вратити
у родни крај?
Плачите, горе, плачите,
плачите и јеле,
јер се више неће вратити
момак у Крињицу*,
јер се више неће вратити
момак у Крињицу.
Горе, наше горе,
горе и падине,
не могу вас заборавити
ни дању, ни ноћу,
не могу вас заборавити
ни дању, ни ноћу.