Ima hiljadu reči što mogu da kažem
s kojima mogu te naterati da se vratiš kući
Oh, čini se tako davno kad si otišla
Ostavila si me samog
Setim se šta si mi rekla
Čudno si se ponašala
I možda sam bio previše slep da vidim
Da treba ti promena
Da li je to bilo nešto što sam rekao
Zbog čega si otišla?
Što te je nateralo da izađeš i ostavila me hladnim
Kad mi samo mogao da pronađem način
Tako da se čini da si bila ovde
Ali sada...
Ja još uvek sedim ovde
Ne mogu da ti izbacim iz glave
Trudio sam najbolje što mogu da budem muškarac i da budem jak
Sludio sam samog sebe
Želeći da mogu da ti dodirnem lice
Ali istina ostaje...
Nema te...
Nema te...
Dušo nema te...
Devojko nema te, devojko, nema te...
Nema te...
Ti...
Neću da se izgovaram, dušo
Sve ostaje isto iako te nema
Ali ako ima nešto što bih mogao da učinim
Hoćeš li mi reći?
Vreme sada polako prolazi
Predpodstavljam da tako živim bez tebe
i možda mogao bih da menjam svaki dan
Ali ja to dušo ne želim
Tako da ću samo da budem u blizini
i s nečim ću već da se zanimam
Da ne mislim na tebe
i znam da u mom srcu
Ne možeš reći da i ti mene ne voliš isto
Molim te, kaži da me voliš
Da...
Ja još uvek sedim ovde
Ne mogu da ti izbacim iz glave
Trudio sam najbolje što mogu da budem muškarac i da budem jak
Sludio sam samog sebe
Želeći da mogu da ti dodirnem lice
Ali istina ostaje
Nema te...
Nema te...
Nema te
Nema te... nema te...nema...
Te
Oh...
Oh, šta ću da radim
Ako ne mogu da budem s tobom
Reci mi, gde da idem
Dušo, gde ću biti
Dok smo sad razdvojeni
Je li sam ti još uvek u srcu?
Dušo, zašto me ne vidiš?
Fa trebaš mi ovde
Oh...
Ja još uvek sedim ovde
Ne mogu da ti izbacim iz glave
Trudio sam najbolje što mogu da budem muškarac i da budem jak
Sludio sam samog sebe
Želeći da mogu da ti dodirnem lice
Ali istina ostaje