Do tebe šapati ne dopiru...
Sive se gradjevine guraju,rugaju...Kažu prestar si...Kazu ružan si...
Ženski glasovi poskakuju...
Dečiji opet se odbijaju od zidova...
Za uglom tajna skrivana skrivena...
Druga se krije kraj kontejnera...
Ti brojiš: ''Pet..deset..petnaest..''
... očiju zatvorenih brojiš...
I pored svih tih ljudi ti si sam.
Sekunde,sekunde broje da si sam.
Minuti uleću u sate, sati u noći, noći u dane...
Dani kradu poslednji smešak koji još si sačuvao...
Prave prostor za godine...
Tako divne bile su godine...
Sve te prikaze skrivene, napunile su godine...
Pa su godine tako debele, mrak je napunio godine
i sad na uglu stojiš sam i na točkovima sam...
Neki rekli bi pametan si - drugi da nisi jak.
Kraj sebe cesto čujes glasove...
Ponekad tebi baš se obrate...da te probude...iz tvog sna.
Davno nestale su pojave...nekad progovore...da sebe pokriju
jer tako radi se...Al' s tobom ne ide - ti vidis sve...
I sad su godine tako debele...
Mrak je napunio godine...
i sad na uglu stojiš sam... I na točkovima sam...
Neki rekli bi pametan si - drugi da nisi jak.
Do tebe šapati ne dopiru...
Nejasni glasovi se sabiraju,
reči skupljaju, urezuju: ''Previse dugo si sam.''