Недеља је суморна,
моји сати су без сна,
драга, сенке
са којима живим немају броја.
Мало бело цвеће
никада те пробудити неће,
не тамо где те је црна кочија
туге одвела.
Анђели ни не помишљају
да те икада врате.
Да ли би се наљутили
ако бих размислио да ти се придружим?
Тужна је недеља.
Тужна је недеља,
а сваку сам са сенкама провео.
Моје срце и ја одлучили смо
да све то прекинемо.
Ускоро ће запалити свеће
и молитве ће се изговарати, знам.
Нека не плачу,
нека знају да радо одлазим.
Смрт није сан,
јер у смрти грлим те
и с последњим дахом моје душе
благосиљам те.
Тужна је недеља.
Сан, то је био само сан,
будим се и видим да ти спаваш
у дубини мога срца.
Драга, надам се
да те мој сан ничим није узнемирио.
Нек ти моје срце каже
колико сам те желео.
Тужна је недеља.
(превео Гаврило Дошен)