Nikad nisam koristila masku,
koračam
ovim prolaznim svetom.
Ne planiram da se zaustavim,
kaži mi, ko bi hodao,
kada može da leti?
Moja sudbina je da pešačim,
moje uspomene
su kao buđenje na moru.
Šta imam, to dajem,
govorim šta mislim,
prihvati me takvu kakva sam.
Prosvetljeno je
moje srce cigansko,
koje samo razume otkucaje
u suprotnom smeru.
Ne pokušavaj da me vežeš/sputavaš,
ili da me pripitomiš,
ja sam neko ko odlučuje
kako će da pogreši.
Iskoristi me,
iako sam došla juče,
mogu da odem sutra,
jer sam ciganka,
jer sam ciganka.
I dalje učim,
svakim poljupcem,
svakim ožiljkom.
Nešto mogu da razumem,
toliko sam se puta saplela,
da znam kako se pada.
Prosvetljeno je
moje srce cigansko,
koje samo razume otkucaje
u suprotnom smeru.
Ne pokušavaj da me vežeš/sputavaš,
ili da me pripitomiš,
ja sam neko ko odlučuje
kako će da pogreši.
Iskoristi me,
iako sam došla juče,
mogu da odem sutra,
jer sam ciganka.
Idemo i gledamo...
jer je život jedan užitak,
normalno je da se plašimo
nepoznatih stvari.
Uzmi me i idemo,
jer je život jedan užitak,
normalno je da se plašimo
nepoznatih stvari.
Želim da te vidim kako letiš!
Želim da te vidim kako letiš!
Prosvetljeno je
moje srce cigansko,
koje samo razume otkucaje
u suprotnom smeru.
Ne pokušavaj da me vežeš/sputavaš,
ili da me pripitomiš,
ja sam neko ko odlučuje
kako će da pogreši.
Iskoristi me,
iako sam došla juče,
mogu da odem sutra,
jer sam ciganka.