Γενέθλια [Genethlia] [Serbian translation]

На путевима туге

на мосту уздаха

Донела ме је моја мајка

једне јесење вечери

живот, твоје хладно срце

виделе су моје очи

Пластичне звечке

лепе и шарене

успављивале су ме

И окице мале

су виделе света ствари

и сложиле се

Млеко ми беше горко

а вода моја бљутава

тамо где сам растао

А насупрот мојој колевци

судбина разбојничка моја

беше поносна на мене

Мој плач беше досадан

као да сам нешто желео да кажем

али нису ме осећали

Један жалостан удах

за курву од живота

што су ми наплатили

И тако сам почео, тако сам почео

Нису ме питали животе, али сам се навикао на тебе

Као рањени орао на тлу

тражим снаге да се одржим даље

И тако сам почео, тако сам почео

Једно су ми показали, а друго сам ја видео

Боже мој, дозволи да знам ког дана ћу да умрем

да од смрти своје рођендан направим

По блату и ноктима

по ватри неправедног света сам први пут ходао

Стална равнотежа

да бих ухватио живот

али сам га испустио

Само "а" и "х"

сам у свом школовању

први пут срочио

Због тога ме то "ах" и то "зато"

у којима се проналазим, следе

и тако наврших тридесет

Тако прође време

а ја на свом путу повијен

бејах правио снове

Беше тако да потичем од оних

што пливају у пени

и по барама

Капље крв душе

као капи кише

али ко за то мари

И невидљиву рану

што крвари у мени

ко ће поделити

И тако сам почео...