Osećam se k'o poslednje govno
a to skrivam i čuvam k'o tajnu,
samo ćutim, a glasno bih psovn'o
oj, Frankfurtu, jebem li ti Majnu.
Ne izlazim, samo kući sedim,
vredno šljakam svoje dane radne,
svaku marku gledam da prištedim,
jedva čekam da subota padne.
Kad subotom narodnjaci dođu,
ja na vratu okačim kravatu
pa izvedem sebe i gospođu
i ponesem celu svoju platu.
Kada čujem zvuke rodnog kraja
ja se onda otkačim do jaja,
kad muzika kolce mi zasviri
praziluk mi iz dupeta viri.
Pijem piće, jedem čevapčiće,
sa košulje pokidam dugmiće,
pevaljka se malo razgoliti,
celo društvo markama je kiti.
U nedelju u podne se budim,
da se bilo čega setim ja se trudim.
Samleven sam k'o mleveno meso,
a možda sam čak i ženu kres'o ?