Ona ne luta ovde, ne luta ovde
Pogled oka, tako obmanjujući
Izgnanstvo duše, mučno brzo
Ne dovodim u pitanje naše postojanje
Samo preispitujem naše moderne potrebe
Ona ne luta ovde...
Hodaću svezanih ruku
Hodaću krvavog lica
Ušetaću sa svojom zastavom od senke u tvoj vrt, vrt od kamena
A ja to ne želim
Posle svega što smo uradili i dalje smo sami
Neće me odvesti još, ali ići ću svezanih ruku
Hodaću krvavog lica
Ušetaću sa svojom zastavom od senke u tvoj vrt, vrt od kamena
Ne pokazujem,
Ne delim
Ne treba mi
To što moraš dati
Hodaću svezanih ruku
Hodaću krvavog lica
Ušetaću sa svojom zastavom od senke u tvoj vrt, vrt od kamena
Ne znam
Nije me briga
Ne trebaš mi da bih živeo