Навикла ме, навикла,
Да је с другима до јутра.
Одвикла ме, одвикла
И да помислим на сутра.
Страдам
И у земљу пропадам.
Страдам,
Јер знам да летим, а ипак падам.
Открила ме, открила
Све до костију и коже.
Схватила је, схватила
Са мном лако је, све може.
Страдам
И у земљу пропадам.
Страдам,
По шаву пуцам, бам, бам, бам.
Квари ме тако јако
И толико ниско удара.
Браним се, шта да радим,
Кад је превише лепа гадура.
Квари ме тако јако
И толико памет помера.
Волим је, шта да радим,
То је ипак моја мала гадура.