Licem nadole ležim opružen u šumskoj katedrali
Gde ona leži,robujući
Klizavom kovčegu
Prvi put videh njen smešak u ovoj ugraviranoj jazbini
Moje srce poče lagano da galopira
Snežno bela koža i crna kosa
Crvene usne kao bokal krvi
Ali mržnja progonjena tamo
U ogledalu tiranije
Magični obredi
Ljubomorom okrenuti
Ka mladom odrazu
Onda prolećni povetarac zasladi noć
Sada su večeri duže
Senke uživaju
Mraz na njenom jastuku
Svetluca na mesecini
Meseci su videli moj gubitak njenih elegantnih,dekadentnih načina
Ova ponoćna pepeljuga
Sa osmehom poput zimskog sunca
Na maglovitom danu
I očima,zvezdanim pašnjacima,uzdignutim kapelama
Ali otrov je tamo zakržljao
Sedam njišućih drveća
Drveće u noćima
Provedenih u ekstazi
Ispod njihovih šumskih nadstrešnjica
Greškom je pala pod veštičje dizajne
Žalosna vrba
Na prevaru naterana da zaspe
Mraz na njenom jastuku
Po cenu žalosti
Sada su zemlje sive,djavoli pijanče i slušaju
Okrutnu lepoticu,odlutalu iz mračne novele
Kraljica katranskog srca
Brzo igra dodeljenim joj kartama
U kuli iznad svega,gde joj andjeli namirisaše trag
Naša bajka je gotova
Moja ljubav leži mrtva
Kraljevstvo se grči u crvenoj demenciji
Necreća korača umesto nje
Bolna,divlja slika,kao Dorijan Grej
U bolu pritisnuta na staklo
Poslednji,ugraviran poljubac govori
"Moju ljubav ću osvetiti"
Ti leteći sati procvetalog cveća
Pod Mesecom upetljanim u drveće
Zašto si morao da odeš tako brzo
Moj svetlucavi prijatelju?
Ali mržnja progonjena tamo
U ogledalu tiranije
Opravdana zloba
Okrenu armagedon
Ka iznenadjenom odrazu
Zatim povetarac pakla zadavi noć
Leto dolazi
Novi plamenovi se pale
I mraz na njenom jastuku
Gubi se na jutarnjoj svetlosti