Ispod vode
hladno je i sivo.
Moja vrela jesen
još jedno doba poništava.
Otvori se
i moji zidovi će pasti.
Reći ću ti da je problem,
samo kad niko nije tu.
Ali tada,
ref.
Znam šta nije u redu,
Bože, sve si zakomplikovala!
Znam da si otišla, otišla, otišla,
i ovde ću da povučem liniju!
Povući ću liniju.
Spaljujem moje katedrale
jer se ne molim više.
Pogledaj sve te ljude, tragične male ljude,
smeju se ne znajući ni sami čemu.
Ali tada,
ref.
Znam šta nije u redu,
Bože, sve si zakomplikovala!
Znam da si otišla, otišla, otišla,
i ovde ću da zamaglim moju liniju!
Ovde ću da zamaglim moju liniju.
Naše kuće su bez mira, tamne i napuštene,
napravljene su od mojih tajni i srama!
Dušo, želim...znam da nisam vredan toga,
ne mogu čak ni ime da ti kažem.
Ali tada,
ref.
Znam šta nije u redu,
Bože, sve si zakomplikovala!
Znam da nisi u pravu,
Bože, sve si odnela od mene.
Znam da si otišla, otišla, otišla,
i ovde ću da pređem moju liniju!
Prelazim liniju!