Rekli su mi da je Franciska umorna od molitvi,
po celu noć na prozoru čeka tvoj znak,
koliko je malo njeno srce, tolika je planina,
toliko seče njen bol, više nego španski nož.
Ti, banditu bez meseca i zvezda, loše sreće,
ove noći spavaćeš sa njenim brojanicama obmotanim oko puške.
Ti, banditu bez meseca i zvezda, loše sreće,
ove noći spavaćeš sa njenim brojanicama obmotanim oko puške.
Rekli su mi da je Franciska umorna od plesa,
sa čovekom koji se ne smeje i ne može da je poljubi.
Cele noći si je pratio sakriven u granju jednog hrasta,
iza pozornice, iznad orkestra, očiju poput dvaju pasa.
Ti, šumski mornaru, bez snova i bez pesama,
što joj ne možeš odneti ni školjku, ni mrežu punu iluzija.
Ti, šumski mornaru, bez snova i bez pesama,
što joj ne možeš odneti ni školjku, ni mrežu punu iluzija.
Rekli su mi da je Franciska umorna od poziranja
čoveku koji slika, a ne može ni da je pogleda.
O, niti srca mog, što vodiš od očiju sve do mora,
tamo je skrivena suza, koju niko ne ume da mi nacrta.
Ti, banditu bez meseca i zvezda, loše sreće,
ove noći spavaćeš sa njenim brojanicama obmotanim oko puške.
Ti, banditu bez meseca i zvezda, loše sreće,
ove noći ćeš spavati sa njenim brojanicama baš ispod svoje puške.
Rekli su mi da Franciska više ne može da peva,
uskoro će doživeti i svadbu svoje poslednje sestre.
Pre neki dan, neki čovek joj se nasmešio na ulici,
sigurno je bio stranac koji nije znao koliko će ga to koštati.
Ti, šumski mornaru, bez snova i bez pesama,
što joj ne možeš odneti ni školjku, ni mrežu punu iluzija.
Ti, šumski mornaru, bez snova i bez pesama,
što joj ne možeš odneti ni školjku, ni mrežu punu iluzija.