Bojim se da ti pričam dok svet spava.
dok se mesec penje, a nebo ga pozdravlja.
Bojim se, jer uvek pogrešim reči,
ja sam dečak koji se izgubio i nikad neće znati gde.
To je moja glupava krhkost,
kada ostavim napolju stvarnost.
I kako to uraditi?
Ostaviti grad iza sebe?
Ja ostajem ovde
da pijem nešto
u ovom glupom baru.
Ti ćeš možda spavati,
sada ćeš spavati.
Shvatila si da nisam kako si ti verovala,
da uvek oteram one koji su mi stajali na putu.
U ovoj ulici si me pitala: "Šta vidiš u meni?"
Nebo plače od buke na staklima.
To je moja glupava krhkost,
kada ostavim napolju stvarnost.
I kako to uraditi?
Ostaviti grad iza sebe?
Ja ostajem ovde
da pijem nešto
u ovom glupom baru.
Ti ćeš možda spavati,
sada ćeš spavati.
I kako to uraditi?
Ostaviti grad iza sebe?
Ja ostajem ovde
da pijem nešto
u ovom glupom baru.
Ti ćeš možda spavati,
sada ćeš spavati.
Ti ćeš možda spavati,
sada ćeš spavati.
Ti ćeš možda spavati,
sada ćeš spavati.
Možda ćeš spavati.