Једном, мислим да је био уторак
када сам ти запала за око
а обоје смо се уплели у нешто, уздам се у ноћ
Погледао си ме у очи и рекао да ме волиш
Да ли си се само шалио? Јер мени изгледа
Ово се распада, ми скоро никада не разговарамо
Више се не осећам добродошлом
Душо, шта се десило? Реци ми молим те
Јер, једне секунде је било савршено
а сада си на пола пута до врата
И буљим у телефон, а он још није позвао
а онда се осетиш тако тужно, не осећаш баш ништа
И мислима се враћаш у тренутак кад је рекао увек и заувек
Ох, ох
О, и киша пада у спаваћој соби, све је погрешно
Пада киша када си овде, а пада и када ниси
Јер била сам присутна када си рекао увек и заувек
Да ли сам претерала? Јесам ли рекла нешто превише искрено
што те је натерало да побегнеш и сакријеш се као уплашени дечкић?
Гледала сам те у очи, на трен помислила да те познајем
Сада нисам тако сигурна
Па, наздравље за све што се претвара ни у шта
Наздравље за тишину која ме сече до сржи
Куда ово иде? За тренутак сам мислила да знам
Али не знам више
И буљим у телефон, а он још није позвао
а онда се осетиш тако тужно, не осећаш баш ништа
И мислима се враћаш у тренутак кад је рекао увек и заувек
Ох, ох
О, и киша пада у спаваћој соби, све је погрешно
Пада киша када си овде, а пада и када ниси
Јер била сам присутна када си рекао увек и заувек
Ниси то мислио, душо, мислим да ниси
Ох, ох
Ох, сети се душо, сети се, зар си све заборавио?
Сети се душо, сети се, зар си све заборавио?
Јер киша пада у спаваћој соби, све је погрешно
Пада киша када си овде, а пада и када ниси
Јер била сам присутна када си рекао увек и заувек
Ох, и буљим у телефон, а он још није позвао
а онда се осетиш тако тужно, не осећаш баш ништа
И мислима се враћаш у тренутак кад је рекао увек и заувек
И киша пада у спаваћој соби, све је погрешно
Пада киша када си овде, а пада и када ниси
Јер била сам присутна када си рекао увек и заувек
Ниси то мислио, душо, рекао си увек и заувек