Ана:
Не одбацуј ме молим те
Послушај мој глас
Немој више да се кријеш ти од нас
Јер први пут у мом животу
Сада јасно ми је све
Први пут у свом животу
Руно можемо нас две!
Кући пођимо са ове планине
Твојим мукама је крај
По први пут у свом животу
Руку мени дај.
Елса:
Ана, ти виати се шивоту свом
Пусти људе све и сунце у свој дом
Ана: Да, али!
Елса:
Знам! Да знам то
Разуми ме
Ја сама сам, а то слобода је!
Да останем за вас је најбоље
Ана: Није тако баш!
Елса: А како није баш?!
Ана: Свски бели нам се брег!
Елса: Како сваки брег?!
Ана: Арендел је завејао снег
Елса: Шта?
Ана: Створила си вечну зиму, баш свуда
Елса: Баш свуда?!
Ана: Ништа страшно, само све отопи!
Елса: Али не могу, не знам како!
Ана: Сигурно можеш, знам да можеш!
По први пут у свом животу!
Елса: Луда сам, ма какав спас?
Ана: Нека не буде те страх
Елса: Ветар мој чека само прави час
Ана: Ми победићемо зимо
Елса: И повод да му даш
Ана: Овог љутог мраза дах!
Елса: Ана немој да ме нервираш!
Ана: Без бриге
Елса: Мој страх је знак!
Ана: Призови сунца сјај!
Елса: То лош је знак!
Ана: Па ће нестати то време
Елса: Не
Ана: Биће опет летње време и ратњама ће доћи...
Елса: И не!!!!