Plačem, umirem...
Vidim šta nije u redu sa mnom,
U glavi mi je.
Vidim šta će se desiti
Dok ležim u krevetu.
Čovek nije moje bratstvo
Ja sam deo mrtvih.
Umro sam dok sam živeo, dok sam voleo i kada sam rođen
Na nekom dalekom brdu.
Razlozi za sakrivanjem su bili razlozi zbog kojih sam plakao
Budale prolaze smejući se još uvek.
Može biti loše krvi u svemu što vidim,
U mozgu mi je.
Ne znaš ti bol koju osećam
Jer moram opet da živim.
Kamenje i stene ne mogu da mi oštete dušu ali,
Suze će ostaviti mrlju.
Smeju se sebi dok mi spuštaju glavu
Na nekom dalekom brdu.
Slepi i deca brišu suzu iz njihovog oka,
Budale se smeju dok ubijaju.
Imam svoj put kojim idem i sada želim
Da uzmem vaše umove.
Verujem kada bi video
Krv između linija,
Verujem da bi mogao da budeš
Bolja vrsta.
Molim te vodi da bi nerođeni mogli da sviraju
Ne nekom zelenijem brdu.
Smej se dok vatre jedu njihove goruće ostatke,
Budale umiru smejući se još uvek