Čujem vlak da dolazi, kotrlja se iza zavoja
A nisam vidio sunce od ne znam kad,
Zapeo sam u zatvoru Folsom, i vrijeme se i dalje vuče
Ali taj vlak se kotrlja dalje do San Antona...
Kad sam bio samo dijete, moja mama mi je rekla: Sine,
uvijek budi dobar dečko, nikad se nemoj igrati pištoljima.
Ali upucao sam čovjeka u Renu, samo ga gledao kako umire
Kad sam čuo to puhanje u zviždaljku, samo sam spustio glavu i zaplakao.
Kladim se da ima bogatih ljudi koji jedu u raskošnom vagon-restoranu
Vjerojatno piju kavu i puše velike cigare
Pa znam da sam dobio zasluženo, znam da ne mogu biti slobodan
Ali ti se ljudi i dalje kreću
A to je ono što mene muči
Pa, kad bi me pustili iz ovog zatvora
Da je taj željeznički vlak moj
Kladim se da bih ga odvezao malo dolje niz liniju
Daleko od zatvora Folsom, to je gdje želim ostati
I dopustio da mi taj osamljeni zvižduk otpuše tugu dalje...