Folha [Serbian translation]

Слушај ти, проклети листу папира

Ниси вредан мојих руку,

И песничке маште.

Све већ постоји црно на бело

Хиљаду пута су већ описани загрљаји,

Кад једном отворите врата историје.

Све већ постоји црно на бело

Хиљаду пута су већ описани загрљаји,

Кад једном отворите врата историје.

Само да знаш, листу бели,

У уметности нема понављања

Да то је сушта истина.

Певање о историји љубави,

Је невешто претварање

О пред-одређености судбине.

Певање о историји љубави,

Је невешто претватање

О пред-одређености судбине.

Ех ти листу, победио си

Поздравља те моја рука

Кажи збогом јер се растајемо,

Шта ће рећи људи

Кога брига шта стварно осећа

Неки изгубљени песник.

Шта ће рећи људи

Кога брига шта стварно осећа

Неки изгубљени песник.