PROLOG
"U danima kada je zemje bilo malo, i čovek nekada nema izbora nego da proda njegovu dušu njegovom zemljoposedniku da bi živeo...
U dalekoj i udaljenoj zemlji, oni daju are daleke zemlje za besplatno, da svi mogu da je uzmu...
Brodovi su plovili preko velikih mora, bogatstva su stvorena i snovi su razbijeni...
Nekada su parovi razdvojeni,
sve što su mogli priuštiti...je bila jedna karta."
Ostavljam moj život iza
Moju mladu ljubav i nerođeno
Imam samo pramen njene kose
i goreću ljubav iznutra
Posle četrdeset radno ispunjenih dana i neispavanih noći,
jedra su osvetljena svetlima Bostona
... i idemo...
Izlazim iz broda! U avanturu,
onu koja će odrediti naše živote,
Dnevno mlevenje i mala soba.
"Stigao sam ovde, ljubavi.
Imam adresu, do proleća, onda ću trčati za zemlju,
nadam se da ćemo se čuti uskoro..."
U njenom pismu piše...
"Molim te reci mi da li je sve u redu
mislim na tebe, iako si izvan vida
svake noći, kad se setim, moje suze me pronađu.
Molim te požuri, dušo, vrati se i spasi me..."
"Sada kada sam napravio dolare koji trebamo za naš san.
Najbolji konj kojeg sam video,
kola i sve što mi je potrebno...
Naći ću svoj put u veliko nepoznato
Svaki momenat ja želim da si ovde sa mnom sada..."
"Molim te reci mi da li je sve u redu..."
"Ne, nisam stranac, među ljudima ovde...
Ipak nikada se nisam osetio tako samim...
U podne će zvuk porasti,
i počeću ću trčati za
zemlju koju možemo zvati domom,"
"Stavio sam moju...
zastavu u zemlju, vičem i uzvikujem,
Nikada se nisam osetio tako ponosnim, ljubavi!
Mi smo slobodni od večitog kmetstva!
Doneću te kući, moja svetlosti!"
"Devet, osam, sedam, šest, brojim dane. SOLO!"
"Pet, četiri, tri, dva, zauvek zajedno! SOLO!"
Pronašao sam svoj put u veliko nepoznato
zemlja uz reku, i novoizgrađenu kuću.
Ja sam zemlja i zemlja je ja
Sloboda je sve i mi smo slobodni
Pronašao sam svoj put u veliko nepoznato
zemlja uz reku, i novoizgrađenu kuću.
Svake noći, kada gledam u izlazak punog meseca
Držim te i znam da smo slobodni...