Исус који лежи у мајчином наручју
фотон је ослобођен са умируће звезде.
Крећемо се кроз шуму ноћу.
Небо је пуно тренутне светлости.
И све што нам је потребно превише је далеко.
Ми смо фотони ослобођени са умируће звезде.
Ми смо свици које је дете ухватило у теглу.
И све је удаљено попут звезда.
Ја сам овде, а ти си тамо где си.
Дуго смо живели у шуми.
Лежимо испод хрпе лишћа.
Ми смо делићи ове делимичне светлости.
Не можемо заспати и плашити се својих снова.
Овде нема устројства, ништа се не може планирати.
Ми смо свици ухваћени у руку малог дечака.
И све је далеко попут звезда.
Ја сам овде, а ти си тамо где си.
Лежимо међу нашим атомима и ја ти причам о стварима
надајући се да ћеш једном можда разумети
да овде нема устројства и нема средњег решења.
Ништа се не може предвидети и ништа се не може планирати.
Звезда је само сећање на звезду.
Ми смо свици који пулсирају нејасно у тами.
Ми смо овде, а ти си тамо где си.
Ми смо овде, а ти си тамо где си.