Тад још нисам бирао
ни где ни шта сам свирао
а баш у том је чар.
Она је дошла тад и рекла:
"Покушај, направи једном бар
за мене неку фину спору ствар,
фину лагану ствар."
И од два-три акорда,
јер ни не умем боље ја,
песма је настала.
И чим су чули њу, лагану песму ту,
сви су певушили и сви су занесени плесали
уз ту лагану ствар.
Чуле су ме крупне звери,
продуценти, менаџери...
Схватили су какав имам дар.
Нудили ми рајско воће,
много лове, славу, плоче,
убрзо сам постао суперстар.
Захваљујући музици, баш ко куче на узици,
светом ме водили. Причали:"То је тај,
чудо од детета!" а ја сам певао
милион пута једну исту ствар,
фину лагану ствар.
Веровали или не, за све могуће новине
дао сам интервју.
Сви су ме снимали и очекивали да кажем
кад и где сам тако генијално смислио
фину лагану ствар.
Причали су да сам златан
или да сам чист шарлатан
и све мање ја сам био свој.
Кад сам размислио о том,
замислих се над животом,
рекох себи: "Кући, стари мој!"
Желео сам живот нов,
у сенци бреста црвен кров
и моју драгану. Где год сам бивао
о њој сам снивао, од оног дана још
кад је пожелела да напишем
фину лагану ствар.
Желео сам наћи њу и чим стигох на станицу
упитах да л' је ту? Тад су ми рекли да
се давно удала за неког мангупа
с којим је занесена плесала
уз ту лагану ствар.