Fields of Verdun [Serbian translation]

Откад се тог дана бубњеви огласише,

стотинама миља чуо им се звук.

Милион граната беше испаљено,

а зелено поље у згариште претворено.

Киша бомби целог дана је падала,

али су утврђења и даље чврсто стајала,

До последњег метка брањена,

све док замка није откривена,

Тако је борба почела.

Утонула у таму

303 дана под сунцем

Верденска поља

Тако је борба почела

Побећи се нема где!

Отац и син

Један за другим падоше

Пред пушчаном паљбом у смрт одоше.

По божијој вољи нека је,

Страшни суд стиже,

Побећи се нема где.

Отац и син

Један за другим падоше

На Верденским пољима.

И кад милион граната пусту земљу рани,

Предност не беше ни на чијој страни,

У ископаним дубоким рововима

Војници с положаја нису одступили,

Иако су се, мало по мало, ровови у блато претворили.

Како је у њих вода навирала,

Смрт је из сваког угла вребала,

У блату су војници умирали

А ровови крвљу испуњавали.

Утонула у таму

303 дана под сунцем

Верденска поља

Тако је борба почела

Побећи се нема где!

Отац и син

Један за другим падоше

Пред пушчаном паљбом у смрт одоше.

По божијој вољи нека је,

Страшни суд стиже,

Побећи се нема где.

Отац и син

Један за другим падоше

На Верденским пољима.

Трава се у пустош претвори преко ноћи,

Не сме се даље

Јер је речено „Они неће проћи!“

Дух отпора

И лудило рата,

Зато, напред до краја!

Стани пред олово!

Мртвима се придружи!

И да умреш,

Ту где лежиш,

Не питај зашто, већ верно служи.

Утонула у таму

303 дана под сунцем

Верденска поља

Тако је борба почела

Побећи се нема где!

Отац и син

Један за другим падоше

Пред пушчаном паљбом у смрт одоше.

По божијој вољи нека је,

Страшни суд стиже,

Побећи се нема где.

Отац и син

Један за другим падоше

На Верденским пољима.