Znam da ne bi trebalo da se osećaš slomljena,
Boli da te vidim ostavljenu i poraženu,
ovo je bio rizik,
videti nas uništene
od strane vremena i snova koje si toliko želela.
Nemam principe,
nemam religije,
ponekad mi je žao ali ne tražim razloge.
Priče imaju smisla dok ne sednete
i gledate se oči u oči, a ne vidite se.
Želim da ostanem miran, miran, molim te pusti me.
Miran, miran, kao nebo koje je
mirno, mirno.
"Nemaš osećanja", optuživala si me,
ali ja nisam ovo što pišem u tekstu.
Muzika izlazi, ali me ne opisuje.
Stvaram pesmu ali ona je život koji živi.
Više nismo san, a nismo ni strast,
naslonjeni smo kao ruže na travnjaku,
izlazim odavde poražen i ne radim ništa povodom toga.
Potrebno mi je samo da budem...
Miran.
Miran, molim te pusti me.
Miran, miran, molim te pusti me.
Miran, miran, molim te pusti me.
Miran miran, kao nebo koje je
mirno, mirno.