Ја сам човек који шета сам
и шетам мрачним путем ноћу
или тумарам парком.
Када светло почне да се мења,
осећам се, понекад, чудно,
помало уплашен када је мрак.
Страх од таме, страх од таме,
имам константан страх страх да је нешто увек близу.
Страх од таме, страх од таме,
имам фобију да је увек неко тамо.
Да ли си икада прстима гребао (грабио) низ зид?
И, да ли си икада осетио како ти се врат јежи када трагаш за светлошћу?
Понекад кад се бојиш да погледаш у угао собе, јер осећаш да те нешто посматра.
Јеси ли икада био сам у ноћи,
помислио да си чуо кораке иза себе,
окренуо се и никога није било тамо?
И док убрзаваш корак
не желиш да погледаш опет,
јер си уверен да је неко тамо.
Гледао си хорор претходне ноћи,
разговарао о вештицама и обредима,
непознате невоље су ти на памети,
можда се твој ум поиграва,
осећаш, и одједном су ти се очи зауставиле на сенкама које играју отпозади.
Страх од таме, страх од таме,
имам константан страх да је нешто увек близу.
Страх од таме, страх од таме,
имам фобију да је неко увек тамо
Страх од таме, страх од таме,
имам константан страх да је нешто увек близу.
Страх од таме, страх од таме,
имам фобију да је неко увек тамо
када шетам сам мрачним путем,
ја сам човек који шета сам.