I rekli su da se on pretvorio
U drvo i da je to bila
Njegova odluka da ostane nepokretan
I bio je tu, gledajući kako
Zemlja rađa novi cvet
Tako
On je postao jama za zečeve i gnezdo za kolibriće
Vetar mu je pokazao ukus
Smola i divljeg meda
I kiša ga je pokvasila
Moja sreća - rekao je u sebi -
Ovde...ovde...našao sam sada
Sada sam dobro
I da imam svo vreme za sebe
Ne trebam više ikoga
Ovde je ono što lepota života znači
Ali jednoga dana
Prođoše pokraj njega
Oči koje su ukrale od neba
Malo sjaja
I osetio je korenje svog drhtanja
Iznenada, tolika zbunjenost u njemu
(Zbunjenost) koju samo čovek bez žene može osetiti
I raširi svoje grane
Da bi je dodirnuo
Shvatio je da sreća nikada nije pola
Do beskonačnosti
Sada bio je i mesec i sunce zajedno
Kamen i oblak
Bio je osmeh i plač zajedno
Ili samo
Čovek koji je počeo da živi
Sada
("era il canto che riempiva")
On je bio pevanje koje je ispunilo
Njegovu veliku
("immensa solitudine")
Beskrajnu samoću
On je bio dio istine
Koju svaka ljubavna bajka
Sadrži
Da bude verovatna